Astro ugao

        Toša nikad nije bio konkretan u svojoj komunikaciji osim kad bi ga neko nešto konkretno pitao za neki savet. Smatrao je da svako mora u sebi da pronadje svoju istinu, mišljenje i svoj put. To je jedini lek protiv zombiranosti. Stalno je govorio da je svako za sebe individualac i bitno je samo da je svaki pojedinac dovoljno rezonantan i superprovodljiv i da ništa drugo nije bitno. U novinama se često pominjalo da je vizionar svog vremena, a ja sam ga začikavala kakve to vizije on ima, šta on to vidi kad za svaku stvar koju mu podturim da pročita on traži naočale sad u džepu, sad na stolu, pa u jakni... A sa nekim svojim sposobnositma, da li je to prirodni talenat ili su to priučene tehnike, nikad nisam shvatila, umeo je da »vidi« bolesti ljudi gledajuči njihovo biopolje i to još dok se bolesti nisu mahom razvile u ljudskom telu.

Mrzela sam njenu okrutnost na predavanjima, njenu drskost, hladnoću, mrki pogled, strogoću, njenu gordost. Ali i zavidela sam joj na njenom znanju ili intuiciji ili vidovitosti koju je primenjivala. Za mene je uvek bila zagonetka. Ne samo za mene, za sve nas. Kad god je ušla u salu za predavanje nastala bi tišina. Sa svojim ekstravagantnim stilom oblačenja koji podseća na vešticu lagano je ušla u prostor koji je jednostavno zatrpala svojom energijom.