Dolazak velikog monarha

Dolazak velikog monarha

 »Per Me reges regnant« (preko Mene vladaju kraljevi). A među tim proroci su rekli da je nas izabrao Sam Bog da vladamo celom zemljom. Bog nas je nagradio genijalnošću, da bismo mogli izvršiti svoj zadatak. Kada bi genija bilo u protivničkom logoru, on bi se još i borio sa nama, ali je jače selo od svatova; borba bi među nama bila nemilosrdna, kakve još nije video svet. Pa i zakasnio bi njihov genije. Svi točkovi državnih mehanizama kreću se snagom pokretača koji se nalazi u našim rukama, a taj pokretač je zlato. ( Iz Protokola - P 5-4)

Iz svega se na kraju neodoljivo nameće da je zapravo svrha Sionskog priorata i pored njega drugih srodnih i proizašlih organizacija i njihovih akcija kroz vekove – da se dovede na presto Sionov monarh – ne običan kralj male države niti simbolički kralj velike imperije, već moćni kralj i patrijarh – kralj papa, nešto kao rimski vladari ili vizantiski carevi ili faraoni drevnoga Egipta, u čijim će rukama biti svetovna i duhovna vlast i koj će vladati celim svetom.

Odmah se nameće logično pitanje: Da li ima smisla takvo planiranje, kroz toliko vekova i šta je to što je taj plan za osvajanje svetske vlasti moglo držati toliko vremena?

Sve to izgleda prosto neverovatno i nepojmljivo za običnog čoveka, zapravo smemo reći – suludo za očekivanje. Možda će se nekome učiniti nelogično sve ovo – povezati Hrista, Jevreje i nekog kralja ili cara jevrejskog porekla. To nije u duhu jevrejske tradicije, a još manje u duhu izvornog Hrišćanstva. Upavo o tome se i radi – sve su to samo zloupotrebe. Kako ćemo najlakše napraviti sveskog vladara nego tako. Razbiti sve zvanične crkve kroz mnogobrojne sekte, ekumenske pokrete i sve i svašta. A Hrist – on se 'prevrće u grobu', što bi mi rekli kada vidi kako se Hrišćanstvo zloupotrebljava. Dobro, znam, nije u grobu, vaskrso je, ali to je bila samo stilska figura. Spojiti svetovnu i crkvenu vlast. Ustvari važnije je da sami narodi se povežu u jednu crkvu, da se klanjaju jednom Bogu i jednom njegovom izaslaniku. Da ne bi međusobno ratovali kao do sada.

Teško je shvatiti da mogu ljudska bića sa toliko strpljenja graditi most kroz vekove koji prelazi i preko vekova neizvesnosti, da bi doveo nekog budućeg potomka na tron svetske vlasti, ali nije nemoguće.