Oko jedanaest casova uvece, letos, zavrsivsi citanje, usnio sam san u prozracnim, zivim i vatrenim bojama, bez likova. Samo unutrasnji glas: lako je cudotvorcu da ucini cudo i sa pet riba nahrani hiljade ljudi, vodu pretvori u vino.
Naporan je ‘put bele vatre’, naucni put; treba za svakog coveka upecati po ribu, zrno po zrno, grozdje cediti za svakoga.
Ima i treci put: da se vera ucini naukom. Hranicemo se tada svetloscu a ne ribom, picemo belu kosmicku vatru, energiju nulte tacke, ni vodu ni vino. Covek jede i pije a u stvari hrani se svetloscu... svi biohemijski procesi u ljudskom organizmu se svode na kraju na fotonsku razmenu medju atomima i molekulima, na elektromagnetska zracenja, na svetlost.
Generatori sile su izraz neznanja. I zicni i bezicni prenos energije nepotrebni su. Okultna tehnologija koristi Vreme kao princip kretanja i nelokalni centar Kosmosa kao nepokretni oslonac i neiscrpni izvor.
Ova knjiga je dokaz da se tim trecim putem vec ide i ovde, u Srbiji...
Prof. Dr. Velimir Abramovic
