Roman Saznanje

From: Goran Marjanovic

Sent: 20. maj 2003 1:14

To: Ninic

Subject: RE:

Dule ti mi pišeš:

"Otkrio sam nešto novo. Još nešto na temu 'OČE NAŠ - MUZIKA'. Sva je sazdana u tom sedmostrukom obliku. Zašto imamo baš sedam tonovo i samo pet povisilica? I to tako raspoređenih da čine grupe od tri i četri tona . Potpuno ista struktura kao onih sedam božanskih elemenata ili sedam molbi iz molitve Oče Naš. I tamo su tri više molbe koje odgovaraju elementima VAZDUH - VATRA - VODA, i četri molbe koje sve su u elementu ZEMLJA, ali odgovarju prema četvornoj čovečijoj strukturi: - Fizičko telo, - Etersko telo, - Astralno telo, i JA. Znam da zvuči bez veze, ali videćeš!  "

“Svaki književnik, koji se naučio Carstvu Nebeskom,

domaćin je koji iznosi iz riznice svoje novo i staro“ (Mt13,52)

Kada su jednog Pravoslavnog Ruskog Episkopa, prvi put izašlog iz Sovjetske Rusije na Zapad, negde krajem 50-tih godina 20. veka, pitali zapadni hrišćani, protestanti-rimokatolici, (koji Crkvu smatraju pre svega „institucijom“, „socijalnim delatnikom“, itd.): „Šta Ruska Crkva radi na socijalnom polju u Sovjetskom Savezu?“ - baćuška je mirno odgovorio: „Mi služimo Liturgiju“! Zaprepašćeni odgovorom, zapadnjaci ga nisu shvatili. A nisu zato što ne shvataju Crkvu, ni šta znači služiti (=živeti) Božanstvenu Liturgiju. A još u 19. veku rekao je, i pisao, zapadnim hrišćanima pravoslavni laik-crkvenik (“EkklhsiastikoV " kako je vernike laike u Crkvi nazvao još Sv. Irinej Lionski) Aleksej Homjakov: „Samo onaj shvata Crkvu, ko shvata (=živi) Svetu Liturgiju“.

Pred nama je jedan posve neobičan roman koji je nemoguće svrstati u kliše nekog uobičajenog književnog oblika. Na jednom mestu pisac je dao, na prvi pogled, nespojivo:Od Lepenskog Vira do kvantne fizike i fraktalne matematike, od astrologije i indijske filozofije do boja na Kosovu, od pravoslavne liturgije do savremene sociologije i psihijatrije.

Čitalac uživa u harmoniji tonova čije su strofe budući i sadašnji različiti događaji, koji sjedinjeni autorovom duševnom vibracijom postaju muzika dopadljiva ne samo ušima, već i našim duhovnom biću.

Sam autor tvdi da je to istorijsko-političko-naučnofantastični roman. I da je sve plod njegove mašte. Ali, sa druge strane, stoji činjenica da su mnogi od likova koje tu nalazimo bazirani na realnim ličnostima. Da čak nisu ni imena promenjena. I da li su opisani stvarni događaji? I gde je tu granica između mašte i realnosti? Čitamo o eksperimentima koji su smešteni u tajnim vojnim laboratorijama, o kvantnoj nehercijanskoj fizici, susretima sa vanzemaljskim civilizacijama... I pitamo se da li je Ninić ovde izneo nešto tajno u čemu je i sam učestvovao, ili je to samo mašta vizionara svog vremena?