Deo iz romana "Saznanje" koji se odnosi na istraživanja u vezi 'svetslosnog procesora'

 

Ovo je odlomak iz romana "Saznanje" , a odnosi se na osnovna istraživanja o 'svetlosnom procesoru'  koji umesto na silicijumu - svoju hardversku osnovu ima na svetlu ili tačnije etru

 

Ali, ako bismo hteli da kažemo da je u sobi bila tišina, to i ne bi bilo sasvim tačno. Jedini zvuk u moderno nameštenoj garsonjeri, pored tihog brujanja malih ventilatora u tri moćna kompjutera, je bilo otkucavanje starog zidnog sata, koji i pored odbrojanih silnih godina nije želeo da se pokvari. Kako da stane kada ga čeka još toliko vremena.

Vojkan je sedeo za radnim stolom. Pred njim je bila stara knjiga Slavomira Nastasijevića »Vitezi Kneza Lazara«. Udubio se u čitanje kad ga trgnu zvuk telefona. Ko li je sad? Pomisli. Nevoljno podiže pogled prema telefonu na stolu i nervozno zgrabi slušalicu.

- Molim.

- Goran ovde. Izvini što zovem u rano popodne. Znam da je subota. Nije valjda da spavaš? Nisam li te probudio? - na brzinu izdeklamova ovaj.

- Nisi ti nego moj telefon.

- Izvini, molim te.

- Neka, šalim se. Čitao sam jednu divnu knjigu. O našim precima. Slavnim vitezovima. Moraš to videti.

- Da nije nešto od Nastasijevića?

- Pogodio si. Kako si znao?

- Zaboravljaš da sam ja završio klasičnu gimnaziju. To nam je bila lektira. Ali to su bila neka druga vremena, kada smo... Nego bollje da ćutim. - reče Goran.

- U pravu si. Zato tek sad otkrivam ovu lepotu. Kako je samo plastično opisan kosovski boj i naše stradanje za Carstvo nebesko. Pa, šta ima novo? - upita Vojkan.

- Ne znam da li si video. U današnjim novinama piše da je Vanga za 2004. godinu prorekla znatno pogoršanje ekoloske situacije na Zemlji – pa i početak do sada nezabelezenog iščezavanja velikog broja vrsta riba i životinja, te potpunog nestanka pčela.

- Grozna prognoza. Ali se nije sasvim ostvarila. - konstatova Vojkan.

- No, nešto drugo je za nas interesantnije. Za 2018. godinu, ona je prorekla da će prestati eksploatacija nafte. Te godine bi trebalo da krene prvi voz na “žicama od Sunca”. U međuvremenu, biće otkriven život u kosmosu i odgonetnuta tajna nastanka života na Zemlji.

- Interesantno. Da nije nešto procurelo od nas? Da nemamo krticu? - reče Vojkan i zauze bolji položaj na radnoj fotelji premestivši slušalicu na drugu stranu glave.

- Ne verujem. Ipak je to predskazanje.

- Znaš da nemam mnogo poverenja u takvo predviđenje budućnosti. Znamo šta je bilo, ali šta će da bude...

- O ovome “biće” (dok je to za Vangu već bilo ...) Toša i ja smo još davno mudrovali. - vedrim glasom mu odgovori Goran. - Sećaš li se?

- Ne, pošalji mi to. Voleo bih da vidim. Ne sećam se.

- Poslao sam ti. Da li si otvarao poštu danas? - upita Goran.

- Ne, na žalost. Zadubio sam se u onu knjišku.

- Otvori, biće ti interesantno. Da, i još nešto, na kraju pisma, priložio sam ti nešto iz moje prepiske sa profesorovom saradnicom. 

- Kojom saradnicom, nisi mi pričao?

- Ma znaš Natu. Biće ti interesantno. Barem se nadam. – tišim glasom završi Goran.

- Hmmm, voz na žicama od Sunca. Brzo će ta 2018. - kroz smeh završi Vojkan.

- Otvori i videćeš.

- Evo, odmah.

Vojkan kliznu foteljom do drugog kraja stola ne spuštajući slušalicu. Uključi kompjuer i ubro otvori »autluk«.

Stvarno, među nepročitanim pismima bilo je i jedno Goranovo. Uskoro se pojavi na ekranu.

- Otvorio sam. - reče Vojkan u slušalicu.

- Vidiš u prilogu pismo Nati. Pročitaj ga, pa ćemo kasnije pričati

- Dobro, hvala ti Čujemo se.

- Zdravo.

Vojkan spusti polako slušalicu, ne dižući pogled sa ekrana i poče da čita.

 

 

Draga Nato,

 

Hvala za čestitke i lepe želje za napredak u daljem radu, ali na žalost, teoretska razmatranja su daleko prevazišla eksperimentalna, za koja trenutno nemam dovoljno tehničkih mogućnosti. Možda mi nećeš verovati, ali zaista mi i nije ni žao. Iz više razloga. Jednostavno smatram da svaki događaj u “našoj” realnosti ima svoje vlastito “vreme-mesto” koje mu pripada u skladu sa Božijom promišlju. Koristeći tvoje termine npr. možemo reći da, ako ovom «dvojstvu» dodamo i treći sastavni element «energija» dobijamo (rezonantno-kvantno...) «trojstvo» –> «VremeMestoEnergija» (podrazumeva se da i sva «trojstva» zajedno NE ČINE trojstvo!), što znači da aktuelizacija neke ideje podrazumeva ne samo “neki – bilo koji” događaj u “pravo vreme” na “pravom mestu”, nego baš određeni događaj na datom vreme-mestu, koji je potpuno saglasan (rezonantan) prepodešenosti energetske strukture u toj konkretnoj vreme-mesto “tački”!

Ilustracije radi, navodim sledeći citat P. Vujičina (prezentacija, odeljak “Svemir kao jedinstvo”):

»...Logos izražava Sebe unutar neke civilizacije, u okviru neke planete, u tački kada ljudska svest dostigne takav nivo da čini manifestaciju Logosa mogućom i razumljivom. Manifestacija Logosa u svetovima nalazi se unutar statičkog stanja Apsoluta. Hristos Logos se večno rađa i razapinje na krst unutar statičkog stanja u univerzalnoj memoriji Apsoluta. A ovo statičko stanje se ispoljava unutar vremena i prostora zavisno od nivoa svesti koji poseduju entiteti koji su prošli kroz Ideju Čoveka... » (kraj citata).

Meni, dakle, ostaje da, kako to lepo kaže jedan (meni veoma dragi) prijatelj, “samo vezem pertle najbolje što znam...” [1]

Rekla si: »Kada kažeš multidimenzionalnost,tada se u mnogima, pa donekle i u meni, ugnezdi neko maglovito osećanje. Iako se ovaj termin masovno koristi, uglavnom – ljudi ne poznaju njegovu sustinu«.

Da je ovo potpuno tačno, lepo ilustruje i činjenica što ni Schroedingerovu jednačinu niko ne razume, a svi je koriste već skoro osamdeset godina... Hmm ... multidimenzionalnost ... zaista ružna reč, ali ne znam bolju. Onako kako ja zamišljam, njeno značenje po smislu je sasvim analogno pojmu “broja stepeni slobode kretanja”, ali to je termin iz mehanike i važi samo za korpuskularne objekte, pri čemu se podrazumeva “trodimenzionalna” struktura prostora. Kategorije prostora i vremena su ključne za razumevanje strukture Jedinstva ali, bilo kakva matematička (proizvod vektora) ili fizička (kretanje, ubrzanje...) definicija nečega što nije potpuno jednoznačno saglasno našem čulnom iskustvu mora da izaziva “maglovito osećanje” kod svakog ko ima iole iskrenosti i hrabrosti da to prizna. Sve što moramo objašnjavati sa više od dve-tri rečenice - ne postoji u našem iskustvu. Što je neki objekat posrednije vezan za naše iskustvo, on je “maglovitiji” u našoj svesti. Ipak, jedini način da tako nešto racionalno shvatimo ili opišemo je – posredno – preko analogija sa našem čulnom iskustvu poznatim objektima -događajima.

Ovde govorimo o racionalnom shvatanju koje je vezano za čulno iskustvo. Naravno, vančulna percepcija dozvoljava više od toga, ali se takve spoznaje ne primaju čulima nego više “srcem”. Postajući tako saznanja naše duše, smeštena ispod praga svesnosti našeg “Ja”, razumu dostupna samo kroz apstraktne pojmove kao što su intuiticija, simpatija ... Detaljnije razmatranje izlazi iz okvira nauke koja prihvata samo objekte-događaje iz oblasti racionalnog, zbog čega se javlja problem “prevođenja” i uspostavljanja korelacija između članova dva potpuno neuporediva skupa...

Ali, ipak da pokušamo.

U mehaničko-dinamičkom smislu, četvrta dimenzija bi bila “mogućnost kretanja u pravcu upravnom na sve tri, našem iskustvu poznate mogućnosti kretanja – dimenzije. Koja je prava istovremeno upravna na sve tri: napred-nazad, levo-desno, gore-dole prave? To je prava – poluprečnik – hipersfere (4D lopte) gde kretanje u pravcu od njenog centra ka periferijipodrazumeva “3D-bujanje” (kao kod testa npr.) – termin koji sam ja uveo u modelu je »prostorna ekspanzija«.

Pojam prostorne ekspanzije, podrazumeva četverodimenzionalno kretanje »preslikano« u naš trodimenzionalni svet, i moramo ga strogo razlikovati od pojma klasične ekspanzije, kao što je to npr. eksplozija, gde se čestice kreću na sve tri strane odjednom, ali je to u stvari suma konačnog broja običnih pravolinijskih kretanja, gde svi vektori brzine pojedinih elemenata objekta koji “ekspandira”, imaju istu ishodišnu tačku. Kod prostorne ekspanzije su, za razliku od eksplozije, potpuno ravnopravne sve tačke (dela) zapremine, odnosno »prostora«, jer se u svakom njegovom deliću delića odvija kretanje od »unutra« prema »van«, pri čemu uvek postoji beskonačno mnogo beskonačno malih tačaka kod kojih se unutar svake od njih, sukcesivno sa procesom »bujanja« javlja još beskonačno mnogo takvih beskonačno malih tačaka. U tom smislu nešto može biti unutar ili izvan neke sfere određenih dimenzija, dok pojmovi: ispod, levo, iznad i slično, ne mogu definisati »položaj« objekta u ovoj dimenziji. Ova dimenzija podrazumeva i ono što klasična fizika opisuje pojmom “vreme”, pa termini prošlosti i budućnosti odgovaraju “hipersferama” sa većim ili manjm prečnikom...

Kretanje od periferije ka centru hipersfere u nasem 3D “prostoru” može biti opisano kao “prostorno sažimanje” što je inverzno prethodnom. Moj pokušaj da pojasnim višedimenzionalne prostorvreme pojmove je dat u članku “Put u četvrtu dimenziju” na mom sajtu[2]. Kažeš da nisi sigurna u neophodnost mulidimenzionalne interpretacije. Ali ona je pogodna jer Jedinstvo i mnogi njegovi (stabilni) objekti (Teslini talasi npr.) imaju nekoliko osobina koje se na taj način (za mene) najlakše opisuju. Jedna je npr. mogućnost kretanja beskonačno velikim brzinama što je samo prividno protivurečno teoriji relativnosti, prvo zbog naše hipioteze 3 modela Kvantirane gustine energije, a zatim i zbog toga što se “sveprisutnost” nekog objekta unutar 3D prostora lako opisuje projekcijom dela 4D strukture u “3D svet”. Dakle mirovanje, ili kretanje proizvoljno velikom, ali konstantnom brzinom u pravcu četvrte dimenzije u “našem 3D svetu” može biti viđeno (mereno...) samo kao kretanje brziniom c – i to na sve (tri) strane odjednom – dakle baš onako kako nauka opisuje prostiranje EM talasa. Za razliku od njih, Teslini talasi imaju promenjivu brzinu kretanja u pravcu četvrte dimenzije – što u našem 3D svetu može biti viđeno kao “3D pulsiranje”, odnosno kao naizmenični procesi prostornog sažimanja i prostorne ekspanzije. Upravo to je i forma egzistencije svemira (opisano našim modelom Večno oscilujućeg svemira) samo sa znatno većom periodom pulsiranja  (T=1 Brahnmin zivot...) ... Po našoj pretpostavci, Teslini talasi su strukturno identični samo imaju mnogo kraću periodu...

Prednost ovakvog opisivanja se na primer može ilustrovati mojim vrlo prostim objašnjenjem teleportacije fotona. I zaista iznenađujuće tačnim predviđanjem udaljenosti njegovog ponovnog “izranjanja” – dok je isti događaj u okviru klasične nauke neobjašnjiv ili je “objašnjiv” uz uvođenje novih kvazipoznatih termina kao što je u konkretnom slučaju “.. tuneliranje... fotona kroz (neki) subprostor” pri čemu nigde u nauci ne postoji definicija tog “subprostora” (permeabilnost, permitivnost,..) uostalom “gde” se on nalazi u odnosu na ovaj “običan” prostor???

Rekla si da neprikosnoveno smatraš, i to na osnovu Svetog trojstva, da postoje tri i samo tri i tačno tri proste dimenzije, sve ostale dimenzije su oblik hijerarijske uvreženosti. Potpuno se slazem. Moje viđenje Jedinstva je identično.

Sve energetske fluktuacije, u osnovi se mogu svesti na cikluse “unutar” ciklusa...

Rekla si da bez Boga čovek ne razlikuje unutra, granicu i spolja, te zato nikada ne može zaokruziti nijednu celinu,..Zato se ja slažem da primarna priroda – stvarnosti jeste hijerarhičnost i fraktalnost. I mislim da si potpuno u pravu, samo bih ja dodao ideju da u takvom “ustrojstvu” naša (dostignuta) svesnost možda odgovara pojmu (mogućnosti) “rezolucije” – (pri čulnom i vančulnom “gledanju”). Dalje kažeš: No, razumevanje Svete trojice nemoguće je bez strpljivog hristolikog života, jer su, kako to kaže otac Justin, i »Sveta trojica: sav smisao i cilj Hristov: Uzvesti  ljude verom u dogmatičko-etičku troičnost«.

I ja sam potpuno siguran u to. “Neka bude volja Tvoja.. ” su reči koje malo ko istinski razume, a još manje ih se pridržava... Većina nas bi htela da “prepodesi” ovaj svet u skladu sa našim željama i interesima. Ono što me neizmerno raduje je činjenica da ipak, a u poslednje vreme sve češće, upoznajem ljude koji nisu sami sebi na prvom mestu.

 

Sa najlepšim željama, tebi i tvojima,

srdačan pozdrav

Goran.

 

 

 

 

Neverovatno. Kako je samo duboko u pravu. – pomisli Vojkan. – Ali ovo se slaže i sa onim Tošinim pismom od pre neki dan. Reće da je to njegova stara beleška od pre desetak godina i više – slučajno je ponovo našao i poslao mi. Onda sam je pročitao, ali letimično. To se neverovatno uklapa u ovo Goranovo pismo Nati. Poče da lista poštu poslednjih dana. Evo ga. – reče u sebi i poče da čita:

 

Pre nedelju dana došao je Vojkan. Nismo se videli nekoliko godina i obradovao me je susret. Ali – pravi razlog njegovog dolaska je veza sa nekim Goranom. Mladim fizičarem alternativne fizike, kako on to naziva, ali ipak je sve to fizika.

Ne znam zašto ovo pišem – valjda nemam kome da se poverim. Zbrkane su mi misli kada je u pitanju ovaj «dečko». Ako mu dozvole biće to drugi Tesla. Hiperborejski duh koji treba da donese značajan civilizacijski pomak. Teško da će to proći – ne znam koliko je ta strana jaka. Svetlosni čip koji on treba da razvije biće značajan pomak – valjda napred. Promeniće izgled današnje civilizacije – kompletno. Kad god sam sa Vojkanom o tome pričao (o čipu) imao sam strašne telesne senzacije – znači da neko nije ravnodušan prema tome – kao da se otvara vremenska kapija, ali možda se i ne radi o nikakvom napadu – ne znam kako da to jednostavno objasnim.

Ako on postoji u budućnosti – mislim svetlosni čip i kapija i sve ono ostalo – a mi sada (odnosno ja) ne umemo da kontrolišemo još naše misli – svetlosni čip nije prisutan u ovom vremenu da nam pomaže u tome – neke refleksije naših misli donekle utiču na budućnost i povratno je otvaraju.

Mislim da je Goranu jasno u šta se upušta – oduševljen je Tarabićima i njihovim spoznajama da su ovaj i onaj svet, tu oko nas i da ih deli samo druga frekvencija – kao na skali radija. Svetlosni čip će i to premostiti.

Vojkan mi je juče poslao dva e-mejla na ovu temu, sa Goranovim pozdravima. Ali nisu dobro stigla. Ne znam da li je to auto-kontrola ili ometanje? Vojkan kaže da Goran hoće da mi postavi neka pitanja, ali mislim da se ne radi zapravo o želji za mojim odgovorima, već više o mojoj proveri. Tačna je činjenica da ima malo sagovornika na ove ezoterijske teme.

Zaboravio sam, kad je Vojkan bio prošle nedelje, rekao sam mu za svetlosni čip i da mi je to tada i sinulo u njegovom prisustvu. Tu je negde moj zadatak. Kada je to prvi put pomenuo Goranu, on mu je rekao da to zna, ali da je za to jako rano (tačno) i da je fotosinteza na lišću upravo to. Ali ja bih rekao da je fotosinteza mnogo prostija – moglo bi se reći da je ona samo kao neki tranzistor, ako bih se smeo tako izraziti. Fotosinteza ne može da načini složene programe, a svetlosni čip može, itekako. On će promeniti naše živote – ovo je malo – i živote i smrt – uopšte Univerzum – i shvatanje Boga. Pitanje je da li će to On dozvoliti, ili naprotiv baš to i hoće da dâ čovečanstvu?

Kružnica je kraj Univerzuma, ili kraj svetlosnog čipa koji se sastoji od nepropusnog sloja koji ima sposobnost da menja i to programibilno, kao i da različito vraća energiju koju je dobio iz centra. I baš u toj promeni i interferenciji enegija koje polaze iz centra i koje se vraćaju (odlazeće i dolazeće) sva je suština svetlosnog čipa, ali i sveg Univerzuma koji nas okružuje. To se u filozofiji ezoterije zove «Emanacija božanstva». Ono svojom voljom ispoljava sebe u Univerzumu koji želli da stvori. Emanira sebe u svoje kraljevstvo. To se obično predstavlja – a da bi se lakše dočaralo našim siromašnim umovima – kao tačka u sredini lopte koja je sa unutrašnje strane obložena ogledalom. Tako se tačka ogleda u celoj površini lopte. Ako taj centar, ta tačka, ili božanstvo kao u našem slučaju, poželi da to njeno ogledanje oživi i to tako da ta njena projekcija postane ona sama – onda govorimo o njegovoj emanaciji. I 'volji' da to uradi ('da bude volja tvoja'), da od sebe stvori Univerzum ('da bude carstvo tvoje').

Iz svog polja delovanja, energija koja je promenjena i oblikovana, ide dalje u paralelnu dimenziju zahvaljujući promeni brzina svetlosti i interferenciji kroz neku drugu kuglu svetlosnog čipa na drugom nivou i tako beskonačno – zapravo i ne moraju da budu baš kugle – sve je to jedna velika mreža i zato imamo kompletno pulsiranje – sveukupnu interferenciju svega.

Pomak frekvencija daje upravo različitost svega živog i neživog (uslovno rečeno) na ovom svetu. Radi se o promeni frekvencija iz polja delovanja.

Tako i čovek – iz skupne tačke isijava energiju koja se kroz različite slojeve vraća u jezgro – mislim spoljne slojeve (ima ih devet ili i više) – vraćaju se, interferiraju međusobno i stvarju materiju (zgusnutu energiju – ono što vidimo i opipavamo). Promenom mesta skupne tačke menja se frekvencija i čovek postaje nešto drugo – neka životinja, ili kamen – ili nevidljiv itd. Cela Zemlja tako funkcioniše – uopšte Univerzum – i to na raznim slojevima.

 

Vojkan se polako zavali u naslon radne stolice. Ovo je neverovato – pomisli on – pa tu je i emanacija božanstva i potentizacija i sve što smo radili poslednjih godina, a pisano je još tako davno. Biće da Toša tada i nije znao šta je sve napisao – i baš sad, da se to pojavi. Šta tu sve imamo? Zapita se, duboko opčinjen tekstom. To je i ispoljavanje božanstva, u onom Štajnerovom smislu. Ako u prostoru zamisliš jednu tačku i to tako da je prostor, okružen šupljom kuglom koja iznutra ima ogledalo, onda vidiš da se, kao središte, na sve strane ogledaš.Ti kao središte volje, i slika u ogledalu tebe i tvog bića predstavljaju jedan poseban univerzum. Zapravo, ako je umesto tebe u sredini božanstvo, onda to nije ništa drugo nego ogledalo božanskog bića. Ceo Univerzum oživljava univerzalna volja, koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Taj proces zbivanja beskonačne raznovrsnosti, to beskrajno umnogostručenje, to otelovljenje božanstva, nazivamo, za razliku od volje: kraljevstvom. Tu se pojavljuje božanstvo u beskrajnoj raznovrsnosti, a pojedina bića se razlikuju po tome što im se daje ime.

Moram ovo poslati i Goranu, njemu će biti itekako interesantno. Voja se ponovno nagnu nad kompjuterom.

 

 



[1]To je deo iz jedne pričice koja je među nama zaživela kao poslovica, a glasi: «Dva planinara idu uskom stazom u planini, na veoma strmoj padini. Ne mogu skrenuti sa staze ni levo ni desno. U trenutku prvi stane da veže pertlu i u istom momentu ispred njih padne stena. Vezivanje pertli ih je spaslo da ne poginu. Sledeće godine opet oni na istoj stazi, opet jedan stane da veže pertlu i ponovo padne stena – ali sad na njih i oni poginu.  Ako se zapitamo – Šta su trebali da rade ? Odgovor je – Da vezuju pertle najbolje što umeju!» (Karlos Kastaneda) - Primedba pisca

 

Pretraga

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic