Na početku moramo reći da se obično na globalizaciju gleda kao na jedan pozitivni trend sadašnjeg istorijskog trenutka i ekonomske snage društva na ovom stupnju razvijenosti proizvodnih snaga, a sve u skladu sa preovlađujućom vladajućom klasom na planeti.
Ali isto tako možemo sagledati i brojne negativne pojave u sadašnjem društvu. Ovo je vreme nihilizma. Od trenutka kada napustimo utrobu materinu, mi smo "neprilagođeni" i "autsajderi" u svetu koji nam govori da je život besmislen, da nema odgovora na pitanje "Zašto"? Uče nas: Došli smo iz ništavila i vraćamo se u ništavilo. Ovo je, ukratko, univerzalna filozofija modernog nihilističkog sveta: rodiš se, živiš, umreš... Sistem koji nas posmatra samo kao svoje brojeve govori nam da su nam dani odbrojani. To ispiranje mozga topi naše umove, ostavljajući nas da sami i bez igde ikoga ležemo i budimo se u suzama dok nas zubi nihilističke zveri sve više drobe. Nihilizam je u naše vreme postao toliko sveprisutan i sveprodoran, potpuni i dubinski zaposevši umove i srca svih ljudi, da više nema čak ni "fronta" na kome bismo mogli pokušati da mu da pružimo otpor. U ovom strašnom čovekovom ratu protiv Boga, onda sasvim logično dolazi do pojave masovnog samoubistva, do tog poslednjeg auto-genocida.
Da li je ovo nešto normalno kroz šta mora proći svaka civilizacija na ovom stupnju razvoja? Ili je uzrok negde drugde? Da li su to posledice koje je globalizacija donela kako razvijenim tako i nerazvijenim društvima? Dalje, treba se zapitati da li je globalizacija prirodna zakonomernost istorije ljudskog društva, ili je to samo sredstvo za postizanje jednog višeg cilja...
Ovde ćemo u osnovnim crtama pokazati kako mehanizam globalizacije utiče na svetsku ekonomiju i posebno razliku između ekonomija severa i juga u njenim posledicama. Ali još više kako se reflektuje i na socijalni momenat naročito u nerazvijenim društvima i gde je postavljena granica da cilj više ne opravdava sredstvo. Da zarad nekog opšteg interesa i budućeg blagostanja naroda - žrtvuju se milioni ljudi u svetu. I na kraju da vidimo kako je Srbija prošla u svemu tome, pronalazeći svoje mesto u onome što se zove Novi svetski poredak.
Pokušaćemo ovde da odgovorimo na ta pitanja i da pokažemo osnovnu tezu koja nas je vodila - da su svetski moćnici „prešli crtu“ i zloupotrebili svoje moći ostvarujući lični san o jednoj državi u svetu, jednoj religiji za sve i opštem „blagostanju“ naroda.
