PONOVLJENA ISTORIJA - Todor Vulić

 

Uvod

  

                       Ideja o pravolinijskom razvoju istorije

                  iste je vrste sa  idejom o Zemlja kao ploči.

-           Obe su očigledne, ali i pogrešne.

                  Ideja o kružnom razvoju istorije

                  iste je vrste sa idejom o Zemlji kao kugli.

-           Obe su  teško sagledive, ali i tačne.

 

         Verujući da je istorijski proces niz slučajnih i nepredvidivih zbivanja, istoričari uporno odbijaju da se s punom ozbiljnošću pozabave  jednim fenomenom veoma prisutnim u istorijama naroda i država: fenomenom ponavljanja saobraznih istorijskih događaja po stabilnim i komplementarnim vremenskim ritmovima. Poneki od njih u svojim radovima nešto od tog fenomena i spomenu, ali uz obavezan propratni komentar kojim već u klici obesmisle sopstvena ili tuđa zapažanja te vrste.       

         U monografiji o poslednjem vizantijskom caru Konstantinu XI: Besmrtni car, Donald Nikol piše i o prvom carigradskom patrijarhu posle pada ovoga grada pod Turke, Genadiju. Patrijarh je savremenicima dokazivao da je samo proviđenje odigralo najveću ulogu u osvajanju romejske prestonice: „Zabeležio je da je hrišćansko carstvo Romeja započelo sa carom Konstantinom i njegovom majkom Jelenom, a i završilo se sa Konstantinom, sinom Jelene, koji je ubijen prilikom osvajanja njegovog grada. Između prvog i poslednjeg Konstatina nije bilo ni jednog cara sa tim imenom čija se majka zvala Jelena. Genadije dalje primećuje da se prvi carigradski patrijarh, za vreme Konstantina I, zvao Mitrofan, a takvo je bilo ime i poslednjeg patrijarha... Između prvog i poslednjeg carigradskog patrijarha nije bilo ni jednog drugog patrijarha sa imenom Mitrofan“. Navodeći i druge savremenike, koji su zapazili iste podudarnosti, Nikol zaključuje: “ Osim ako Bog nije zaista uredio da se tako desi ... ova slučajnost, vezana za imena prvog i poslednjeg cara i njihovih majki, svakako je od one vrste koju naročito vole pedantni antikvari“.1)

         Od iste vrste je i „slučajno“ podudaranje imena osnivača Rima, Romula, i poslednjeg vladara Zapadnog rimskog carstva, Romula (Avgustula). Između prvog i poslednjeg Romula, nijedan drugi vladar Starog Rima nije nosio ovo ime.

         Trovekovnu vladavinu Romanovih Ruskim carstom je 1613. započeo Mihailo I, a okončao je 1917, „slučajno“, Mihailo II jednodnevnom vladavinom...

         Jakob Burkhart u svom kapitalnom delu: Doba Konstantina Velikog, na jednom mestu uočava saobraznost prodora Konstantinovih trupa iz Galije u Italiju početkom četvrtog veka, sa prodorom Napoleonovih trupa iz Francuske u Italiju, petnaest vekova kasnije. Burkhart kaže: „Da taj (Konstantinov) rat nisu hvalili tako sumnjivi pisci, mogao bi se možda uporediti sa italijanskim pohodom mladog Napoleona Bonaparte, kada su se neke bitke odigrale na istim mestima. Zauzeće Suze na juriš, bitka kod Torina... upad u Milano, konjička bitka kod Breše, sve je to sličnoNapoleonovom pohodu 1796. Teška Konstantinova bitka za osvajanje Verone se može uporediti sa osvajanjem Mantove. Ali i Konstantinovi neprijatelji dostojni su poređenja sa Napoleonovim protivnicima. Borili su se smelo i istrajno i nisu prelazili na (protivničku) stranu...“ 2) Dakle, ova dva istorijska zbivanja „mogla bi možda“ biti sadržajno slična, da o prvom od njih nisu pisali „tako sumnjivi pisci“. 

         Matematički institut SANU, kao suizdavač, objavio je 1997. godine knjigu ruskog akademika i matematičara Anatolija Fomenka: Statistička hronologija

________________________________

1)Donald Nikol: Besmrtni car. Klio – Glas srpski, Beograd – Banja Luka, 1997, str. 92-94.

2)Jakob Burkhart: Doba Konstantina Velikog. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića,   

     Novi Sad, 2006, str. 315-316.    

 – matematički pogled na istoriju. U ovoj knjizi je autor originalnom statističkom metodom, pronašaoveliki broj ponovljenih istorijskih događaja i

nizove vladara sa podudarnim biografijama. Objašnjenje za sve te, često do detalja ponovljene starovekovne i srednjovekovne istorijske priče, Fomenko je našao u „falsifikatorskoj“ delatnosti osnivača savremene naučne hronologije Josifa Skaligera (1540 – 1609). Jedan od dokaza Skaligerove krivice je i „činjenica“ da se posle njega preslikavanja istorijskih zbivanja ne dešavaju? Naravno, Fomenko bi bio u pravu kada ga, između ostalog, ne bi demantovalo i  ono što u ovoj knjizi sledi. Koje je to saobraznosti Fomenko pronašao u biografijama već neizbežnog Konstantina Velikog i njegovog prethodnika Oktavijana Avgusta?

          Početno ime i jednog i drugog je bilo Gaj. Oktavijan je bio pobednik drugog trijumvirata, a Konstantin pobednik druge tetrarhije. U pomorskoj bici kod Akcijuma Oktavijan je do nogu potukao svog poslednjeg protivnika, Antonija. U pomorskoj bici kod Hadrijanopolja, i Konstantin je konačno razbio svog poslednjeg konkurenta, Licinija. Tom Oktavijanovom pobedom se završio jedan period građanskih ratova u istoriji Rima. Konstantinovom pobedom se završio takođe jedan period građanskih ratova u istoriji Rima. Antonije, koga je Oktavijan pobedio, bio je u početku blizak prijatelj i savladar Oktavijanov, a zatim njegov smrtni neprijatelj. Pobeđeni Licinije bio je blizak prijatelj i savladar Konstantinov, a zatim neprijatelj. Oktavijan Avgust je bio proglašen „svetim“. Konstntin je, takođe, proglašen svetim i ravnim apostolima. Avgust je u svojim rukama skoncentrisao sve važne funkcije – vojne civilne i religijske vlasti, kao i Konstantin. „Za vreme Avgusta Rim je od grada od drveta i cigle postao grad od mermera“, a za vreme Konstantina, Novi Rim (Carigrad) je građen kao „kamena prestonica“. Oktavijan je bio veliki zakonodavac. Uvodio je nove zakone i obnavljao ranije kodekse. Isto to je činio i Konstantin...

         Fomenko u Konstantinovom nasledniku Konstanciju IIprepoznaje Avgustovog naslednika Tiberija, u Julijanu Apostati – Kaligulu, u Valentijanu I– Klaudija i tako redom. Ono što Fomenko izričito ne navodi, a proizilazi iz njegove sistematizacije je sledeća činjenica: Konstantin je umro oko 324 godine posle Oktavijana, Konstancije II324 godine posle Tiberija, Julijan Apostata oko 324 godinu posle Kaligule, a Valens (Valentijanov savladar) 324 godinu posle Klaudija.

         U Fomenkovoj analizi je sve podređeno biografskim saobraznostima  vladara dva različita istorijska perioda. Na osnovu tih saobraznosti su i formirani paralelni nizovi biografskih blizanaca. Međutim, vremenski raspon između blizanačkih vladavina ovih nizova, često varira i po nekoliko decenija. U analizi izvedenoj u ovoj knjizi pristup je bio obrnut. U njoj je uglavnom praćen mali broj događaja čija saobraznost nije sporna: rođenje vladara, početak vladavine, kraj vladavine i smrt vladara, ali po   stabilnim vremenskim rasponima između blizanačkih vladavina matričnog i izvedenog vladarskog niza.

         Racionalni čitalac, sa usađenom idejom o neponovljivosti istorije, tekst ove knjige može doživeti samo kao niz koincidencija „od one vrste koju naročito vole pedantni antikvari“. Oni drugi, koji prihvate ideju o kružnom i objektivno nužnom razvoju istorijskog procesa, biće u stanju da, u savremenim zbivanjima i akterima tih zbivanja, prepoznaju njihove istorijske prethodnike.

Pretraga

Tekstovi

PREPORUČUJEMO

Ninićevo LIKOVNO i PESNIČKO izražavanje (kritike)

NINIĆEVO SELFIČKO SLIKARSTVO

RAZGOVOR SA NINIĆEM objavljen u magazinu SENSA (martovski broj)

PREDAVANJA D Ninića

     - O molitvi OČE NAŠ

                            - video snimak

                            - o predavanju

                            - o predavanju (engleska verzija)

     - Na temu BOJE I DUHOVNOST

     - Tema RTANJ

             - Knjižara EVEREST

             - ISTRAŽIVAČKI FESTIVAL 2011.   (video zapisi)

             - RTANJ I DUHOVNOST (predavanje - snimak)

     Ninić na VIKIPEDIJI

              VIKIPEDIJI (engl.)

 

Novo (peto) izdanje popularnog romana OTKRIĆE  - U PRODAJI

Možete naručiti preko ovog sajta (kontakt) ili na telefon

060 3 44 11 77

 

VIDEO KANAL NA You Tube http://www.youtube.com/user/DusanNinic