U novu pesničku knjigu Miloša Zupca ulazi se kroz prostranu i veliku kapiju, kapiju koja ne pleni ukrasima koliko le-potom izvedenih poteza i elegancijom linija.
Kad se prođe ovako visoko podignuta i elegantno izvedena kapija, ne ukazuje se dvorište, ni avlija (ni mala, ni tesna, još manje prokleta), već se ulazi u svetove, male, osunčane, treperave.
Tamo gde nema svetlosti, ima žudnje za njom, ima jake želje i ima istinske motivacije, unutarnjeg ozarenja. Vatra koju, kako kaže sam pesnik,yas? od rođenja nosi širi tu svetlost i ostavlja staru žeđ. Ta stara žeđ o kojoj pesnik peva energija je kojom se mali sveto vi rađaju, a veliki preporađaju.
Jezička energija, sabijena u jednostavne a jezgrovite stihove, kod Miloša Zupca je garancija da će pesmom zapljusnuti neke druge obale. Njegova knjiga je pevanje o nemogućem, podupiranje snova i buđenje vatre. One bez koje je svako stvaranje lišeno uspeha. Ajezički plamen, emotivna energija, misaonost i pročišćenost krupna su zaloga i razlog zrelih plodova koji su pred nama.
Iz recenzije Dragomira Brajkovića
