Napokon, kada sam već mislio da je, za sada, sve rečeno o mojoj pesmarici, i da ne treba više o tome pričati, kad ono... Otvaram poklone koje sam dobio neko veče na promociji u Novom Sadu i dođem i do jedne oveće kese koju sam dobio od moje prijateljice Sare - kada unutra nešto čudno, kao kapa i, izvadim je, a ono neka oslikana platnena piramida. Pogledam malo bolje - jeste četvorostrana piramida, ali ustvari šator koji se otvara sa dve strane. Baš simpatično pomislim i razgledam šta je sve lepo nacrtano kada na bazi piramide (šatora), unutra, vidim neka slova u krugu oko spirale. Počnem da čitam i, bilo je veliko moj iznenađenje, kada prepoznah reči moje pesme „Šator“.
Javim se Sari da se zahvalim i da izrazim moje oduševljenje poklonom, i pitam je odakle joj ideja za ovako nešto? A ona kaže:
To mi je nova ideja što se slika tiče, jer, ako prelazimo u više dimenzije, onda i slike moraju da imaju koju dimenziju više. 
Stvarno je tako, zašto robovati formi. Pitam je dalje, zašto upravo ova pesma, a ne neka druga? I tu mi da odgovor od srca, ali malo zagonetan:
Nemam pojma. Jer, nisam ja autor svojih dela. Ja, da sam se pitala ja, to bi izgledalo sasvim drugačije, imala sam čak i nacrt kako ću je oslikati, ali, ne... Ništa nije po planu. Došao je On (mada nikad ni ne odlazi) kao malo dete, da učestvuje. :) I, sve sam prepustila Njemu. Stalno sam govorila – mislila: „O.K. ovo Ti radiš, ako Ti misliš da će se njemu ovo svideti onda O.K.''. I onda, odjednom, shvatih Njegovu ideju, „Aaa, Ti misliš sve vreme na „Šator''... ja sam mislila na piramidu''. I onda sam pročitala nekoliko puta tu pesmu da vidim kakvu On ima ideju. I prepustila sam se. Evo, iskreno, da Vam kažem šta sam ja prvobitno htela, ja sam htela da naslikam Malu Vilu, na onom kockastom delu, i da sa obe strane bude slika, tako da možete da je menjate. Kao neka piramida sa dva lica. Ali ne. On je hteo ovako. On najbolje zna. Posle, kada sam sve pesme iz pesmarice isčitala i odslušala shvatila sam da mi se ipak ta najviše sviđa, tj. da nju najbolje osetim. I razumem na svoj način. Zato je odabrao baš tu.
Kažem joj dalje da ću objaviti fotografije njene slike na sajtu i pitam kako da je potpišem?
Ako želite da stavite moje ime uz fotografiju te slike, nemojte napisati „slikar'' (ili ne daj Bože - slikarka) već, umetnik, ili tako nekako. Jer, za kompozirora nećemo reći da je gitarista, ili za metalostrugara da je varioc (ovo nabrajanje me zabavlja) ili za pisca da je pesnik... To je samo nešto što on još radi. Jer, gre’ota mi pored toliko pravih slikara nazvati me slikarem. Ja sam više pesnik nego slikar. Ili više crtač, ili više moler. I više sam „piskaralo'' nego pesnik... Sve u svemu meni je drago da Vam se sviđa Vaš mali Šator. I da znate, tu unutra spava jedna (nevidljiva) Mala Vila.
Evo i te pesme:
